GGPOKER

Tesan poziv za finalnim stolom i reka koja je preokrenula moju sudbinu!

Turnir koji je skoro promenio sve

Bio je to turnir sa buy-inom od €550, duboka struktura, trodnevni format. Onaj tip gde strpljenje i živci nadmašuju ?istu agresiju. Nisam jurio ništa blještavo. Samo sam želeo da stignem do finalnog stola. Ali ponekad pokeru nije stalo do tvojih ciljeva. Da ti ruku, izbor, i onda – lekciju.

Drugog dana sam lepo nadogradio stack. Bez divljih oscilacija, samo ?vrsta, tight-agresivna igra. Par dupliranja tamo, jedan squeeze ovde, nekoliko pravovremenih foldova. Sa 23 igra?a preostalih, bio sam malo iznad prose?nog stacka. Novac je ve? bio obezbe?en, sada je bilo pitanje pozicije. Sanjao sam finalni sto.

Onda je došla ta ruka.

Desetke u ruci, pozicija i pogrešno ?itanje

Srednja pozicija, blindovi 10k/20k sa 20k anteom. Dobijam 10?10?.

Jedan rani limp, zatim raise na 48k od igra?a kog sam ozna?io kao dobrog ali pomalo tvrdoglavog. 3-betujem na 135k. On pla?a. Alarmi? Možda. Ali u ovoj fazi igra?i ne vole da flipuju preflop za ceo stack osim ako nisu sigurni.

Flop dolazi:
7? 5? 2?

Savršeno. Suva tabla, niže karte, flop gde desetke izgledaju kao asovi, zar ne? On checkira, ja c-betujem 95k. On zove nakon dužeg razmišljanja.

Klizav turn i pohlepna greška

Turn je bio Q?. Sve se promenilo. Da li je mogao imati QJ, AQ? Nisam mislio. Njegova linija nije izgledala ništa posebno. Nema asova, bio sam prili?no siguran. Ipak, umesto da usporim, ja sam pucao opet, previše željan da naplatim drawove ili niže parove.

Ispaljujem 220k posle checka, i tada on check-raiseuje na 520k.

Zaledio sam se. Instinkt mi je vikao fold, ali nešto drugo (ponos, možda?) šaputalo je blefira. Mislio sam da to vidim u njegovom disanju, u oklevanju. Mislio sam da imam ?itanje. Pla?am.

Najokrutnija reka ili najmilostivija?

Pot je sada ogroman. Imao sam oko 400k iza sebe, tre?inu pota.
Ruka dolazi: 10?.

Set. Olakšanje. Ali ne zadugo. Jer, i ne šalim se, on gura all-in.

Sad sam dugo razmišljao… da li je imao sporo odigran set dama? Da li me je navukao sa 88 i nije pogodio ništa? Ili je to bio ?udno odigran AQ koji nije mogao da pusti, pa ga pretvorio u blef?

Jer ako je ovo drugo, bilo je uverljivo. Skoro sam bacio. Skoro. Jer duboko u sebi, još sam mislio da blefira.

Ali sam platio. On je okrenuo Q?J?.

Samo top par. Bez skale. Bez seta. I odjednom sam bio živ. Desetka na riveru me je spasila, ali bez nje? Bih verovatno bacio pobedni?ku ruku. Ili još gore… pozvao sa drugom najboljom, ube?en da sam pro?itao blef koji nije postojao.

Posledice: uzdrman ali ne slomljen

Ta ruka me je lansirala u top pet stackova. Nisam osvojio turnir (izleteo sam 9. mesto, tik ispred finalnog stola) ali taj trenutak pamtim jasnije od svih. Ne zato što sam ga odigrao savršeno, ve? zato što nisam: pogrešno sam protuma?io turn, dozvolio sam egu da nadja?a instinkt, bio sam tvrdoglav u pogrešnom ?itanju protivnika.

Ipak ta reka… oh, ta hladna, ravnodušna reka… jednom me je izvukla.

Poker te u?i na težak na?in, znaš? Toga dana sam nau?io da tvoja najbolja ruka nije uvek ona koju zaslužuješ; ponekad je to ona kojom preživiš.